* azərbaycan dilinin orfoqrafiya lüğətində mövcuddur
* Sözün müxtəlif mətnlərdə yazılışı.
1 is. 1. Keçmişdə: kəlağayı və ya bezi üzüsığallı daş üstündə ağac çəkiclə döyəcləyib şax və sığallı hala salma işi. Döyəc görməmiş kəlağayı parlamaz. Döyəcdən çıxmış göy bezə qədək deyilir. 2. Döymək, döyəcləmək üçün alət, yaxud çəkic, gürz. // Ağac, həvəng.
Azərbaycan dilinin izahlı lüğəti / döyəc2 сущ. 1. трамбовка (орудие для трамбования) 2. тех. боёк (ударная часть парового молота). Üst döyəc верхний боек 3. пест (стержень с утолщенным округлым концом, употребляемый для толчения чего-л. в ступке) 4. колотушка (деревянный молоток)
Azərbaycanca-rusca lüğət / döyəc1 сущ. 1. виликра: буьшме, без ва мс. цӀалцӀам къванцел туна кӀарасдин кӀутадивди гатана цӀалцӀамрунин кӀвалах; 2. гатадай алат, тапан, таркв, термил, кӀаш ва мс.; // такӀв, гьевенг.
Azərbaycanca-ləzgicə lüğəti / döyəc